Što učiniti kada se ne uklapaš u sredinu u kojoj se nalaziš

Fantastično!

Sve je to istina ali nekad je treba okrenuti se i otići. Ja upravo mjenjam grad za selo jer me nitko nije prihvatio. Za to su zaslužni mala sredina/malo selo i negativna svekrva i svekrv koji mi kvare djecu. Bez brige nisam negativna ali jednostavno idem na bolje. I sretna sam i opustena. Konacno.

Divan tekst.

Iako sam u inostranstvu samo 3 godine smatram da mi je to prolazna destinaxija. Kad dođem kuci na odmor i tamo sam usputni prolaznik. Meni je jedino bitno da se ja dobro osjecam u svojoj kozi,da radim ono sto volim ma gdje to bilo.

Ovaj tekst pogađa u samu srž. Iskreno, nije to lako postići, ali Ti daješ uvijek tako blage i savjete pune ljubavi da se čovjek zaista zamisli…pa, možda bih i ja mogao tako..
🙂 Hvala Ti! <3

Draga Marijana hvala ti što nas razveseliš svojim divnim prilozima i potakneš nas da razmislimo o stvarima koje smo (ovdje pričam o sebi ) “odradili” i naučili .Nije bilo jednostavno…Ali kad napokon prihvatiš sebe i shvatiš da te nemoraju svi prihvatiti i da to neprihvaćanje ne doživljavaš traumatično ,sve je jednostavnije.Volim i poštujem sebe , jel znam da sam kvalitetna osoba i da sve što radim sebi drugima radim iz ljubavi , onda ova neprihvaćanja i ne primjećujem više , možda ih ima ali ih nedoživljavam. Trebalo mi je vremena ali sam uspjela.Tebi puuuno hvala za ove divne primjere i poduke jel tek tada shvatimo koliko smo stvari dobrih napravili za sebe i koliko smo postali “zrelije” osobe .Pusa svima !

Draga Marijana!
Moram priznati i da sam sama do nedavno bila sebi stranac, ali osjećam i uviđam od kako sam počela meditirati, čitati tvoje tekstove i gledati tvoja videa, da su mi se jednostavno otvorile oći….nekada mi se čini, kada se vratim unazad svog života, kao da sam svo to vrijeme spavala. Ima tu još puno čega što se mora promjeniti i doraditi, ali naravno ništa se neće promijeniti preko noći, treba dati vremenu vremena. Polako, korak po korak. Mogu reći da sam i dan danas neshvaćena i ne prihvaćena kao takva od strane svoje obitelji (pa čak i okoline u kojoj živim), sve i svašta mi zamijeraju, ali to je pak samo njihovo mišljenje, jer ja, kao i niti bilo tko drugi ne možemo živjeti po tuđim pravilima, nego samo po svojim, ma koliko se to njima sviđalo ili ne.
Hvala Ti na ovim lijepim tekstovima i riječima….želim Ti svako dobro, puno ljubavi i mira!

Draga Marijana, dodala bih još jedan citat : “Čovječe vrati se k sebi, dok imaš još kome”.

Uvijek mi je ugodno u društvu ljudi koji žele spoznati svoje Istinsko biće, pravoga sebe, onog Ispravno. Slobodnog. JA.

Jednom sam nazvavši poznanicu rekla- ovdje Ja— ajme smijeha i dan danas se to spominje i svi smo radosni i nasmijeseni kada se susretnemo. Kako to ostavlja traga.Za pamćenje. Tako je malo potrebno da bi ljudi bili radosni—lapsus jer se zovem Jasminka, ali sam se zaustavila na Ja….i tako je sve počelo.

Pa drage moje ovdje Ja, na svom putu povratka-otkrivanja sebe, istinske sebe slobodne od svake vezanosti, teoretski potkovana i još samo da to poćnem primjenjivati i živiti.

Kako shvaćam naše istinsko biće ne prizna ljudsku logiku već ju koristi i tjera nas da kroz nju ali bez nje dođemo do sebe i vratimo se sebi.

Svi bismo bili nedodorljivi,imuni na ovozemaljske stvari,iznad smetanja ili ometanja, iznad osjećaja,poput čarobnjaka uređivali sve i svakoga da bude kako mi mislimo da je ispravno….o kako to lijepo zvuči…e pa to ne ide tako,očito, jer tada ne bismo bile ovdje već tamo gore.

SavršenA harmonija,kako shvaćam, je moguća kada živiom više stanje svijesti upravo ovdje u ovom kaosu, u neprihvaćanju, u ovoj kaljuži.To nam je potrebn, ne možemo bez toga..aha…ok pa onda hvala i s radošću i zahvalnošću što me tu neko ovako ili onako tretira..samo daj i to je karma, a karma se otplati mora …pa je i to riješeno…pa to sve nakraju se i dešava za naše najviše dobro i svih oko nas….i što reči …ima li razloga za brigu?! Ma ne.

Ima jedna poema Učitelja Falun Gonga Li Hongzhia —
Boraviti u Tao(DAO)
Biti prisutan srce je negdje drugdje.
Savršeno pomiren sa svijetom.
Gledati ali ne mariti za vidjeno –
Slobodan od obmane i sumnje.
Sluša, ali ne mari za slušano-
Um je tako teško uznemiriti.
Jede, ali ne mari za okus.
Prekinuta vezanost za okus.
Radi, ali bez težnje-
Tako postojan, prebivajući u Tao
Smiren, bez misli
Istinska čudesa mogu se vidjeti.

Kad god mi nešto nije po volji sjetim se ovih prekrasnih stihova i vjerujte mi pojavi se osmjeh umjesto ljutnje i zahvalnost što je i to nešto došlo da se otpusti.

hvala svima
poz svimma

Jos jedna zanimljiva tema.Uvijek sam bila svjesna sebe i svoje licnosti.Oblikovalo me je vrijeme moje mladosti skola posao i moja pitoma Posavina u kojoj sam odrasla.Igrom sudbine dosla sam u drugu sredinu gdje zive ljudi gorstaci.Shvatila sam da po meni i sredina odakle dolazis ima uticaj na tvoju licnost.Nisam prihvacena na startu odmah.Stranac prva prepreka pa dalje.Nasla sam i tu zajednicki jezik sa par osoba.Prilagodila s bilo je vrijeme rata.Ali uzalud nikad nisam prihvacena jer ne volim laz prevare, ogovaranja,jer uvijek sam bila na strani postenih dobrih ljudi.Izasla sam u grad preselila se nasla opet par osoba za kontakt.I evo sad je vrijeme da krenem da se preselim u Njemacku.Ali kroz moj zivot je proslo svasta.Ojacala sam ostala svoja.To sam shvatila onog dana kada sam vracala istom mjerom i rekla STOP.Daro to nisi ti , neces biti ono sto nisi.Vratila se ponovo u svoju licnost i idem falje.Neke prepreke obilazim neke ignorisem.Na tom putu kupim samo osobe mojih shvatanja i mog stava ostali su nebitni.Kostalo me to i zdravlja i srece moje porodice.Zivot je najbolja skola,neke lekcije se i ponove da bi se naucile i dobro urezale u pamcenje .To je moto mog zivota.

🙂

Draga Marijana,
Divan tekst! Tako lepo napisano, i na pravi nacin sroceno!
Puno mi znace tvoji tekstovi, otvaraju mi oci i uz njih rastem!
I neverovatno kako uvek napises nesto o temi koja je bas trenutno deo mog zivota! 🙂
Upravo sam na svojoj prekretnici zivota i nedavno sam otisla iz sredine u kojoj se nisam uklapala. Sada sam u novoj sredini opet na neki nacin ” falang”. Ovaj tvoj tekst mi puno znaci da hrabro idem napred i verujem u sebe i ono sto je najvaznije da volim i prihvatam sebe i da nisam sebi stranac! Sada uvidjam da mi je medjuostalom i to nedostajalo u sredini iz koje sam nedavno otisla.
Veliki pozdrav!
Mirka

Драга Маријана,Ваше речи смирују као роморење пролећне кише ,и на томе Вам се захваљујем.Моја ,прва егоистична реакција на тему је:да ја јесам у овој средини ,релативно0 странац,али то не перципирам као проблем ,ја то тако и прихватам .Године искуства,професионалног рада и вера довеле су до сазревања многих мотива и ставова у животу,који су отклонили многе фрустрације и тражења младости.Признајем,најлепше се осећам кад је мој син у мојој близини,тада се осећам бестелесно и безвремено,безбрижно!Извините,расписала сам се!Желим Вам свако добро!П.С.И он је био на Тајланду!

Prelijep i istinit tekst. Hvala na ovim divnom tekstu.
Ja sam cjeli život se osjećala više kao “neprilagođena” nego “stranac”. Nigdje nijesam osjećala to bezuslovno prihvatanje i razumjevanje. Sad kad sam dosta spoznala sebe, razumijem zbog čega sam se tako osjećala. Uvidjela sam dosta i svojih nedostataka i razumjela druge, zašto im je bilo teško da me prihvate.
I istina je da smo svi jedni drugima stranci. I da je čak suloudo očekivati da te drugi razumiju i prihvate ako to sami ne osjećaju. I nekako više nijesam ovisna o prihvatanju drugih, ne treba mi više. Nekad sam vapila za tim da se osjetim prihvaćeno, čak i ostajala sa ljudima sa kojima se nijesam ni prijatno osjećala, samo iz razloga što me “prihvataju” da ih ne izgubim.
Sada sam se pomirila sa tom činjenicom.
Ali se sam spoznala da ne trebam prihvatanje, teško je to tražiti od drugih. Ali sada sam željna lijepog ponašanja i o ophođenja prema meni, tako da ispada da sam samo postala ovisna o nešto drugo. Poštovanje. A i sam Tolstoj je reka “Poštovanje, je izmišljeno da bi popunilo prazninu u kojoj bi trebalo da se nalazi ljubav.” Pa mi nekako pada na pamet, ako ne možemo da se prihvatimo i volimo onakvi kavi jesmo, možemo da bar da se poštujemo nezavisno od prihvatanja. I popunimo tu prazninu gdje bi smo se svi fino osjećali , a u biti to nikog ne košta. Kao bankomat, mada je to samo mašina koja je lijepo otkucana, ali i od nje može dosta da se nauči. Prema svima je isti, ne pravi razliku. A na kraju ti još da i novac. Ja obožavam da stanem ispred bakomata, hahaha. Ovo je istina i šala.
Zahvalna sam ti na ovom lijepom tekstu i na svim ranijim tekstovima. Mnogo lijepih stvari si me naučila i mnogo pametnog i lijepog sam našla kod tebe. HVALA OD SRCA.

čitam i ne prestajem se ježiti, a oči mi se pune suzama, i uvijek tako…iako mi se čini da često stojim na mjestu, i nikako da “ozbiljnije” poradim na sebi, sretna sam, i zahvaljujem na divnim ljudima oko sebe, znanima, i onima poput tebe, koja nas strance puni divnim emocijama…hvala ti Marijana<3

Stranci smo jedni drugima gdje god dođemo i koliko god smo bliski? Ja se vrlo često osjećam strancem u sredini gdje jesam. Mišljenje da je to u redu me tješi (iako, opet, ne čini me sretnom). Iako, zaista, tješi. Sad se osjećam manje čudakinjom i nedovoljno vrijednom. U tom slučaju, zbilja, nije važno imamo li prijatelje ili ne i kako nas zovu. Zapravo, onda to i nisu prijatelji. Dovoljno je da imamo sebe i da smo zadovoljni sobom.

Draga Marijana, ime imaš kao moja kuma, drugarica sa fakulteta koju sam venčala…..

Sa ovakvim iskustvom se susrela u devetoj godini, kada su mi se razveli roditelji… Moji roditelji su se razveli kada sam imala četri godine u Kruševcu gde sam rodjena. U Kruševcu sam išla u vrtić i u školu… desilo se da je mama imala nerni slom, da sam morala da odem kod tate u Paraćin… Sredina me nije prihvatila, okolina… bila sam im uljez, tj.razlikovala sam se od dece…. bila sam odličan djak… drugačije sam se oblačila i ponašala… to se nije dopadalo mojoj rodbini, ali ja nisam obraćala pažnju… to je kasnije stvorilo kod mene da budem drugačija, orginalna i jedinstvena u oblačenu i u svemu, i danas sam takva… Stduije POLITIČIH Nauka, na katedri za novinarstvu sam završila u Beogradu… Moj život se pretvorio u putovanje… Beograd je opet bio nova sredina, ali kad sam došla, intersantno, ja sam konačno osetila olakšanje, ja sam znala da tu pripadam. I rekla sam Beograd je moj….. snalazila se na razne načine kao student… završila sam novinarstvo… ali zbog finasija sam morala da se vratim u Paraćin kod tate i tamo se osetila isto, da ne pripadam, da me nešto guši, da sa ljudima nemam o čemu da pričam, zato što im je sužena svest… Moja želja se ispunila ja sam se vratila u Beograd i danas živim na Novom Beogradu, ali osećam kao da još nešto fali, ali ne znam šta je to…..
Veliki pozdrav, divni ste za komunikaciju….

Nigdje se ne osjećam kao stranac. Nijedan komadić ove naše planete ne pripada nikome. Ništa ne odnosimo sa sobom u grob. Tko je taj tko mi može reći stranac si. Svi smo došli od nekuda. Oduvijek su se ljudi selili iz mjesta u neko drugo mjesto. Iz jedne države u drugu državu. Da li ćeš biti prihvaćen ili ne ovisi isključivo o tebi. Došao si negdje i ne možeš negirati tu sredinu i očekivati da se oni tebi prilagode, ali u tom ne smiješ izgubiti svoju osobnost. Moraš ostati ono što jesi. Sve do momenta dok to tebi odgovara. Došla sam u novu sredinu i ostala sam svoja. Većina ljudi me je prihvatila, oni koji nisu to je njihov problem.

Draga Marijana, nisam stranac sama sebi,ovo je predivan tekst i puno mi pomaže za život i kako ga živjeti. Hvala od srca za svaku poruku. Pusaa

“Tetris taught me, if you try to fit in you’ll disappear”

Ne znam ko je ovo rekao, ali dopada mi se 🙂

Divna prica Marijana!
Ranije sam puno patila sto nemam mogucnost da vise putujem, ali sa vremenom sam shvatila da je bitno ono sto ti kazes, da spoznas sam sebe i to osecanje nosis uvek sa sobom. Gde god da odemo od sebe pobeci ne mozemo 🙂

Uvjek verujem u semi ,na mom ok intuiciji. U Sam pocetak uvjek osecam dali mnogu da budem sa Tom osobom.Vrlo Sam sigurna osoba ne dozvoljavam da neko me omalovazi.Bolje sama nego u losem drustvu.

Draga Marijana,

Divan tekst zaista ☺
Baš je lepo objašnjena suština kroz konkretan primer. Verovatno je u ljudskoj prirodi ukorenjena ta težnja da budemo prihvaćeni od strane drugih ljudi. I lepo je ako je tako. No suština je u nama samima. Ako smo sami sebi stranci, kakva nam korist ako nas ceo svet prihvati. Sve je lepo rečeno u tekstu i slažem se sa svime. Mislim da dosta ljudi upravo ne poznaje sebe, da nisu dovoljno i do kraja istražili svoj unutrašnji svet. Ovo je vrlo važna i široka tema, koja navodi na razmišljanje. Vrlo je važno biti u skladu sa samim sobom, spoznati sebe. Kada je čovek sam sa sobom, najbolje može da oseti koliko samog sebe poznaje. Ukoliko teži da stalno bude okružen ljudima, i izbegava da ostane sam sa sobom, to je verovatno znak da iz nekog razloga beži od sebe i utapa se u masu. Dok čovek koji dobro poznaje sebe i prihvata se kao takav, nema taj problem.

Srdačan pozdrav,
Dragana ❤

Draga Marijana da ne poznajem samu sebe stranac sam si. Ponekad mislim da je sve protiv mene.Prije sam živjela u jednom gradu 14god.A sad živim u drugom gradu 15god i još se nemogu naviknuti Mislim da je to zato što ne poznam sebe .Svako dobro Marijana ti me pomalo ali sigurno pomažeš.Hvala ti od srca!<3

Dobar tekst za razmišljanje.Iako se nisam uklapala u društvo u mladosti ja to nisam osječala tako kao da sam stranac sama sebi jer se jednostavno nisam ni htjela brinuti o tome. Jeste da sam bila dugačija od drugih jer iako smo se družili meni nije bila potreba da pijem alkohol ,kavu ili da pušim radije sam pojela nešto sladko i šalila se sa njima a to je nekima i smetalo , tako da je ispalo da se pravim previše ljepa.Isad dođe u obzir samo kava.Mnogo je i tuge i žalosti bilo 92 g., ali kad sam to prebrodila,i posle razvoda uzela svoj život u svoje ruke. Sjela u jedan kutak sobe,uzela olovku i papir pa počela nabrajat šta se mora promjenit da budem sretna i zadovoljna sa djecom.Sve što sam tad zapisala sam to i postigla u roku godinu dana.Preselila se na obalu u drugi kraj jer volim sunce da me grije i pošto volim prirodu imam i tamo svoj kutak(svoj vrt) kad se zaželim mira.A to što sam proživjela slaboga smatram da je i to jedna životna lekcija da znaš cjenit dobro.Ako je netko sa slabom energijom i da te zamara moraš se znat umaknut. Volim čitat tvoje tekstove i slušat video jer kad pričaš miluješ ljude sa rječima. Ljep pozdrav
I hvala

Jesam stranac , sama sebi. Baš se osećam gotovo uvijek loše u nekom društvu, nikako ne mogu da budem svoja.Mnogo sam pročitala knjiga , ali nikako da se opustim i budem svoja. Srdačan pozdrav

Draga Marijana,
Vjeruj mi to sam sve prošla. Srednja škola, pubertet, ja se ne razvijam jer imam problema sa hipofizom koja mi je oprerirana. Ostali imaju potrebe pušit, kava, cure, dečki. Ja kao sa drugog planeta. Na faksu sam počela piti kavu da bi “se uklopila”. Na poslu neko društvo za koje sam bila vezana više nema mjesta za mene za ručkom. Tu sam stavila točku.Ne plačem za njima dovoljna sam sama sebi. Ako netko hoće k meni sjest za stol ako neće ništ. Smirila sam se i više ne patim kao prije.jer ne prijanjam na njihovo prijateljstvo.

Slažem se da je najbitnije biti dobar sebi i da smo pre svega mi ti koji gradimo svoje samopouzdanje ili, nasuprot tome, nesigurnost.
Jasno mi je da ne treba toliko da se osvrćemo na primedbe drugih ljudi i da im pridajemo na značaju ukoliko smo sami ubeđeni u suprotno po pitanju nečega što se nas samih tiče.
Ali meni se previše često dešavaju situacije zbog kojih se osetim nevidljivom, nepoželjnom, neshvaćenom.. Najteže mi padne kada se trudim oko ljudi, a oni mi na to uzvrate gorim nerazumevanjem i većom odbojnošću nego oni prema kojima se nikada istinski nisam trudila. Neverovatno koliko su svi površni, a to me toliko boli.. Okružena sam ljudima koji govore jedno, misle drugo, a rade treće i bojim se da i sama ne postanem takva pa se isuveše često povlačim u sebe, pa onda kreću priče kako sam konstantno neraspoložena, nezadovoljna, kako ne vidim dobro u životu..
A ja zapravo, lepotu života pokušavam da sročim u pesmama koje sam počela da pišem videvši u tome jedini izlaz iz ovog beznađa, kad sam svesna da kraj sebe nemam nikoga ko bi mogao da razume šta osećam i šta želim.
Ne znam da li me razumeš, ne osporavam tvoju tvrdnju da je za naš rast najbitnije samo naše mišljenje, ali isto tako verujem da svi mi isuviše lično shvatamo ponašanje drugih ljudi i da ne možemo a da ne uzmemo k srcu taj jedan preki pogled, mlohav zagrljaj i kiseo osmeh. I to se neće nikad promeniti, čovek je društveno nastrojeno biće, rođen za život u zajednici i ne može da ostane ravnodušan na tuđe neprihvatanje. U redu je biti drugačiji, to svi kažu, a ne znaju koliko je teško nositi breme svoje različitosti u sredini u kojoj su svi isti i posmatraju te sa osudom, jer im ne pripadaš..

Draga Marijana,

zahvalna sam prvenstveno sebi, a onda tebi što si mi otvorila puteve samospoznaje. Neopisiv je osjećaj unutarnjeg mira, blagostanja koji prožima moje biće otkad sam igrom slučaja naišla na tvoj YT kanal, druga sam osoba, zadovoljna sobom, svojim radom, mada, sumnjam da je išta slučajno. Tvoja duhovnost je pronašla moju baš u pravom trenutku. Mejlovi koje čitam, prihvatim tako lično, zbog tvog pristupa imaju veliki utjecaj na moje biće. Osjetim svaku napisanu riječ, jednostavno u njih je utkana duša. Još jedanput, h v a l a ti

Hvala, tačno je. Budi sebi najbolji prijatelj, imaj psa i guraj 🙂

Draga Marijana,

Hvala ti. Slazem se sa svime sto si napisala.
Toliko ima istine u tim recenicama.

Draga moja budis me scakim svojim videom , svakom svojom temom ,sve ono sto sam godinama zatvarala i potiskivala budi se.Neizmerno ti hvala na tome a da ja sam sebi najveci stranac negde sam se duboko izgubila

Draga Marijana,ja uopste nemam problem pripadanja , cak sta vise mislim da mogu da se uklopim u svaku sredinu .Osetim sama da li negde pripadam ili ne .Tamo gde mi prija ostajem a gde ne udaljim se.Zivot me je naucio da postujem razlicitost.Svesna sam svojih osobina i sa vecinom se ponosim.Zivim sama sa cerkom koja ima smetnje u razvoju i volela bih da mnogo vise ljudi postuju razlicitost puno te pozdravljam tvoji tekstovi mi daju snagu

Draga Marijana,tvoje rijeci su lijek za dusu.Pronasla sam se u tekstu i shvatila da treba jos jako puno da radim na sebi.Nije lako ali trudicu se jer smatram da to zasluzujem.

Ja ne prepoznajem sebe više. Jedva čekam da ponovo upoznam ovo čudo od osobe, bar se nadam da ću ponovo naučiti da volim i prihvatim sebe.
Pozdrav
Jako lep tekst.
Hvala puno.
Slađana